Zašto ljudi vekovima veruju bilju i da li to ima smisla i danas
Zamisli da ti baka da čaj kad te boli stomak. Ne pije se taj čaj slučajno. Bake su taj čaj pile od svojih baka, a one od svojih. Tako se prenosilo znanje, iz generacije u generaciju, hiljadama godina.
To se zove tradicionalna upotreba bilja. Znači da su ljudi dugo, dugo vremena posmatrali prirodu i učili šta im pomaže. Nisu imali laboratorije. Nisu imali mikroskope. Ali imali su strpljenje i pamćenje.
Kako je to zapravo izgledalo?
Zamisli selo pre pet stotina godina. Nema apoteka. Nema doktora na svakom ćošku. Ljudi su morali sami da se snalaze. Izlazili su u prirodu i brali ono što im je bilo nadohvat ruke.
Brali su medveđe uvo, biljku koja raste po šumama i livadama, poznatu odavno kao pomoćnik za mokraćne puteve. Brali su timijan, onaj mirisni žbun koji je i danas u svakoj kuhinji, a nekad se koristio i za čišćenje i osveženje organizma. Sakupljali su kantarion, žuti cvet koji se bere u leto i koji je vekovima simbol biljke koja „leči rane“ i pomaže telu. Brali su bokvicu, onu skromnu biljčicu koja raste pored puta, a naše bake su je stavljale na posekotine i koristile kao čaj. Kupili su kleku, bobice koje mirišu na šumu i koje su odavno poznate kao pomoć za bubrege i mokraćne puteve. I dodavali su karanfilić, začin iz dalekih zemalja koji je stigao trgovačkim putevima i brzo postao cenjen zbog svog jakog mirisa i dejstva.
Svaku od tih biljaka ljudi su probali, pamtili šta pomaže, i prenosili dalje. Komšiji, detetu, unuku. Tako je nastalo znanje koje danas zovemo narodna medicina.
Da li to znači da je bilje čarobno?
Ne. I tu treba da budemo iskreni.
Bilje nije čarolija koja rešava sve probleme za jedan dan. Bilje je pomoć. Podrška telu. Kao kad nekome pomogneš da nosi tešku kesu. Ne nosiš je ti umesto njega, ali mu je lakše.
Zato je važno da znaš: ako te nešto ozbiljno muči, prvo idi kod lekara. Biljni preparati mogu da budu dobar saputnik na tom putu, ali nisu zamena za lekara kad je on stvarno potreban.
Zašto danas, kad imamo lekove, i dalje pričamo o bilju?
Zato što mnogo toga što su naši preci znali, nauka danas potvrđuje. Naučnici uzimaju biljke poput medveđeg uva, timijana, kantariona, bokvice, kleke i karanfilića, i ispituju ih. Žele da vide – da li stvarno ima nešto u toj biljci što pomaže, ili je to samo priča.
I često se ispostavi da ima. Ne uvek. Ali dovoljno često da bilje i danas ima svoje mesto – pored, a ne umesto, savremene medicine.
Šta to znači za tebe?
Kad kupiš proizvod koji spaja ovih šest biljaka, ne kupuješ modu od juče. Kupuješ kombinaciju koju su ljudi probali i prepričavali generacijama. Od šumske livade sa medveđim uvom i klekom, preko bašte sa timijanom i bokvicom, do dalekih trgovačkih puteva odakle je stigao karanfilić.
To ne znači da će raditi čuda. Znači da iza toga stoji dugo iskustvo, ne samo lepa reklama.
Za koga ovo nije?
Kao i svaka biljka, i ove imaju svoja pravila. Medveđe uvo se ne uzima predugo zaredom, i ne preporučuje se trudnicama i deci. Kantarion ume da se „posvađa“ sa nekim lekovima, na primer sa onima za kontracepciju ili razređivanje krvi, pa ako već piješ neki lek, prvo pitaj farmaceuta ili lekara da li ide zajedno. To nije razlog za brigu, to je razlog da budeš pametan kupac. Onaj koji pita pre nego što proba.
Naš posao je da ti damo pošten sastav, bez praznih obećanja, sa jasnim objašnjenjem šta je unutra i zašto. A tvoj posao je da odlučiš da li ti to odgovara, i da se posavetuješ sa lekarom ili farmaceutom kad nisi sigurna.
